HR - Ljudski Resursi - Srbija

Povrede na radu najčešće na gradilištima

Broj povreda na radu od decembra do marta smanjen je za polovinu, dok je broj kolektivnih povreda smanjen za čak 78 odsto,čemu je doprineo i pojačan inspekciji nadzor, kaže za „Politiku” Dragoljub Peurača, direktor Inspektorata za rad Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike.

Naš sagovornik kaže da se najveći broj povreda dešava u građevinarstvu, a potom u industriji – pre svega prerađivačkoj, metalnoj i industriji plastičnih masa.

„Najčešći uzroci smrtnih povreda na radu su pad sa visine, strujni udar, pokretni delovi mašina, rad u nepropisno obezbeđenim iskopima, kao i nepotpuno sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu”, ocenjuje Peurača.

Stručnjaci koji analiziraju uzroke povreda na radu kažu da čovek, jednostavno rečeno, nije stvoren da radi u vazduhu, pod zemljom ili pod vodom i ističu da se tu nesreće dešavaju bez obzira na primenu svih bezbednosnih mera. Analiza teških povreda na radu sa smrtnim ishodom ukazuje da se najveći broj nesreća dešava u građevinarstvu, jer radnici rade na velikim visinama, često su „pritisnuti” rokovima, a za ove poslove često se angažuje nekvalifikovana radna snaga.

„U periodu od decembra do 28. februara inspektori rada izvršili su 287 inspekcijskih nadzora povodom prijavljenih povreda na radu – dva nadzora povodom smrtnih povreda na radu, jedan nadzor povodom teške povrede na radu sa smrtnim ishodom, dva nadzora povodom kolektivnih povreda na radu, 220 nadzora povodom teških povreda na radu i 62 inspekcija nadzora povodom lakih povreda na radu.

U istom periodu izvršeno je i 5.489 inspekcijskih nadzora kojima je bilo obuhvaćeno 109.318 zaposlenih, doneto je 1.251 rešenje o otklanjanju nedostataka, doneto je 95 rešenja o zabrani rada na mestu rada zbog opasnih pojava koje mogu da ugroze bezbednost i zdravlje zaposlenih, podnet je 301 zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i podnete su tri prijave za pokretanje krivičnog postupka protiv odgovornih lica, zbog osnovane sumnje da su počinili krivično delo izazivanja opasnosti nesprovođenjem mera bezbednosti i zdravlja na radu”, kaže Dragoljub Peurača. 

Naš sagovornik ističe da inspekcija rada obavlja redovne i vanredne nadzore u kojima inspektori rada nenajavljeno odlaze u firme za čije poslodavce sumnjaju da ne poštuju zakonske propise i angažuju radnike bez ugovora o radu. Ako inspekcija zatekne radnike koji rade „na crno”, donosi rešenje kojim se poslodavcu nalažu da tog radnika obavezno prijavi, odnosno da sa njim zaključe ugovor o radu na neodređeno vreme. Pored toga, inspekcija rada podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka kod nadležnog suda, a kazne se kreću od 800.000 do milion dinara za pravna lica, a za preduzetnike do 600.000 dinara.

„Nažalost, rad naše inspekcije često se neadekvatno „vrednuje” kod nadležnih sudova, s obzirom na to da preko 50 odsto podnetih zahteva za podnošenje prekršajnog postupka ili zastari ili se izriču kazne ispod zakonskog minimuma – na taj način se poslodavci indirektno podstiču da izigravaju zakon i angažuju radnike na crno, jer su šanse da budu adekvatno sankcionisani svedene na minimum”, kaže Dragoljub Peurača.